"-Druže, ja sam sebe i nju previše dugo lagao da mogu bez nas. Znaš, lomio sam joj srce, terao je da veruje u laži, prkosio razumu, povređivao je… Radio i protiv njenog i protiv svog srca.
-A ona je to trpela? Ćutala je? Pravila se da je ne boli?
-Takva je… Preplakaće noć, ali sutradan, ako me vidi, nasmejaće se…Najlepše što ume, naravno.. Ona ne ume da se smeje drugačije.. Koliko sam samo voleo taj osmeh..
-Voleo?
-Još volim, naravno… Ali znam da više ne umem da ga izmamim na njeno lice. Eto, ovih dana, mogu tek ponekad da izmamim neki jadan pozdrav i hladni osmeh..
-Kriv si.
-Jebiga, jesam… Znam ja koliko sam kriv. Ali znam i šta bih dao da mi se još jednom nasmeje.. I, eto, protiv toga ne umem.. Ne umem da je volim, ali ne umem ni da je pustim da ode.. Ona je, eto, moja… I ja je drugačiju ne znam, niti želim da upoznam.."
"Should I kill myself, or have a cup of coffee?"
Albert Camus (via drunk-unicorn)
(Source: arpeggia, via drunk-unicorn)
